Restoran Bela reka

Retki su restorani koji postoje manje od dve godine a toliko su postali poznati i toliko ih hvale svuda po gradu. Takav je restoran Bela reka koja je za vrlo kratko vreme postala deo beogradske tradicije. A tradicija upravo i jeste taj opšti utisak koji će vas osvojiti čim uđete. Sve što je srpsko, ovde je prisutno.

Od tipičnih srpskih jela i pića do ogromna dva ekrana na kojima se konstantno emituju snimci lepote naše zemlje, bez obzira na to da li je selo Bliznak na Homolju gde je farma Bela reka, Uvac ili su bake i deke na selu koji obavljaju svoje svakodnevne poslove. Bašta je izuzetno velika, ima 200 mesta, kao jedan poseban deo restorana sa svojim šankom, a tu je sa druge strane i deo gde mogu roditelji da slobodno ostave decu da se igraju na travi.

Unutrašnji deo restorana Bele reke je ogroman, sa isto 200 mesta, ali je i stalno pun. Nekima se desilo da bez rezervacije dođu subotom popodne i da zaista nemaju gde da sednu. Jedna porodica je došla sa dvoje dece, pa su pitali da li mogu da dođu za nekoliko sati. Hostesa je ljubazno rekla da to nije moguće. Sledeće pitanje je bilo: Pa hajde me ubeležite za sutra, bilo kad u toku dana. Hostesa kaže da je i to nemoguće, jer je nedelja ipak najposećeniji dan, tad najčešće dolaze porodice na nedeljni ručak. I čovek na kraju pita: Pa kad je prvi sledeći slobodan termin? A hostesa kaže: Ponedeljak popodne.

Ova priča je istinita. Dakle, naravoučenije ove anegdote - rezervišite i zaplovite i vi restoranom Belom rekom....